Који материјали се користе у хидрауличним Т-у

Хидрауличне чахуре могу бити направљене од различитих материјала како би задовољиле потребе различитих радних окружења и флуида. Следе неки уобичајени материјали за хидрауличне чахуре:
Угљенични челик: Угљенични челик је најчешће коришћени материјал у тросмерним хидрауличним уљним цевима. Има добру пластичност, заварљивост и перформансе термичке обраде, али је склон корозији и пукотинама од замора у тешким радним окружењима.
Нерђајући челик: Нерђајући челик се састоји од гвожђа, хрома, никла итд., Има добру отпорност на корозију и високе перформансе чврстоће. Карактеристика нерђајућег челика је да неће рђати или кородирати, да имају дуг век трајања и да су погодне за окружења са корозијом и захтевима за високим температурама и притиском.
Бакар: Бакарне тросмерне хидрауличне цеви за уље се ређе користе, углавном због већих трошкова производње. Бакар има добру проводљивост, топлотну проводљивост и отпорност на корозију, што га чини веома погодним за проводљива и термичка радна места. Истовремено, такође има добру затезну чврстоћу и отпорност на хабање. Али његова тачка топљења је релативно ниска и подложна је деформацијама и пропадању у окружењу високе температуре и високог притиска.
Пластика: Пластичне мајице имају предности као што су лагана, отпорност на корозију и лака обрада, али у поређењу са металним материјалима, њихова чврстоћа и отпорност на високе температуре су слабе.
Алуминијумска легура: Мајице од алуминијумске легуре имају карактеристике мале тежине, велике чврстоће и отпорности на корозију, али је цена релативно висока.
Поред тога, постоје и други материјали као што је аргон асфалт ПВЦ, а други материјали се такође могу користити за производњу хидрауличних чахура. Специфичан материјал који треба изабрати за Т-е треба свеобухватно размотрити на основу фактора као што су стварно радно окружење, својства течности и буџет за трошкове.